Abstract

Монетарна економија је са увођењем евра у Eвропски монетарни систем и финансијском глобализацијом доспјела у средиште економске науке редефинишући однос политике и економске рационалности. Емпиријско искуство свједочи о ефектима евра прије и након финансијске кризе у свим аспектима, потрошача, нација и грађана у Европској унији. Након увођења, ефекти евра као фидуцијарног и договореног новца су видљиви у преображају финансија предузећа, у проширењу и перспективи уједињавању тржишта, у англосаксонизацији тржишта капитала. Међутим, евро у финансијској кризи не води уједињавању Европе, јер се од новца којим се требала избјећи „тиранија валутног тржишта“ претворио у инструмент дисциплиновања слабијих држава политиком штедње примјењиване тридесетих година двадесетог вијека. ЕЦБ, због институционалних разлога и монетарне дефиниције није зајмодавац у крајњој нужди , те је препустио слабије европске државе стихији и немилости глобалног тржишта. Интеграција финансијских тржишта са увођењем евра доводи до релевантних преузимања ризика, што европске банке чини рањивијим на финансијске кризе, посебно у условима у којима јавне власти не слиједе интеграцију тржишта у Европској унији. Запосленост је глобално постала прворазредно економско, социјално и политичко питање и први монетарни циљ у већини земаља у Европској унији, поготово у земљама у транзицији. Са увођењем евра у име конкуренције, владе европских држава престале су да воде активну економску политику. Стабилност и квалитет евра је функција стабилности цијена и праведније расподјеле дохотка. Глобализација активира системски ризик и повећава рањивост финансија на кризе. Финансијска криза је детектовала и изоштрила слабости у Европској унији у регулацији, надзору и управљању у финансијском систему којим се слаби финансијска стабилност и јача системски ризик. У монетарном глобалном проблему су девизни режими, превенција системског ризика и финансијско управљање кризом

References

Citation

Copy

Copyright

Article metrics