Многи проблеми заштитеживотне средине и природних ресура, који сурешени у развијеним земљама применомодговарајућих инструмената, постају све већиу земљама у развоју. Због сиромаштва,ефикасност конципирања еколошке политике иминимизирање трошкова, представљајуинхерентна питања ових земаља. Циљ овограда је да истакне значај еколошких пореза уземљама у развоју, сходно томе да еколошкипорези представљају инструмент еколошкеполитике који конвенира нивоу њиховеразвијености. Већина земаља, данас, великупажњу посвећује еколошким порезима.Међутим, у пореским системима земаља уразвоју, њихов значај је деластиран.Анализирали смо 12 земаља у развоју, које сучланице Европске Уније, са тенденцијом даукажемо на бенефите које би оне могле иматиод еколошких пореза. Спроведена је регресионаанализа на серији података за период 2001-2016. године. Резултати модела показују дараст пореских прихода од еколошких пореза,имплицитно повећава и издвајања државе уобласти заштите животне средине.
Bohm P, Russell C. Comparative Analysis of Alternative Policy Instruments. 1997;48–113.
3.
Cornelia P, Lenuţa T. Assessing the Impact and Effectiveness of Environmental Taxes. 2012;728–33.
4.
Cornelia P, Lenuţa T. 2012;716–21.
5.
Dijkstra B. The Political Economy of Environmental Policy. A Public Choice Approach to Market Instruments. 1999;
6.
Drenovak Ivanovic M. The development of the right to public participation in environmental matters as a new concept of administrative decision making in Serbia. Transylvanian Review of Administrative Sciences. 2015;(44):74–90.
7.
Đurović Todorović J, Đorċević M, Stojanović M. Environmental taxes and expenditures in selected countries: Panel data analysis. 2017;197–207.
8.
Ekins P, Speck S. 2011;
9.
Goulder L. 1994;
10.
Ilić Popov G. 2000;
11.
Jaffe A, Palmer K. Environmental Regulation and Innovation: A Panel Data Study. The Review of Economics and Statistics. 1997;(4):610–9.
12.
Kumbaroglu S. Environmental taxation and economic effects: a computable general equilibrium analysis for Turkey. Journal of Policy Modeling. 2003;(8):795–810.
13.
Määttä K. 2006;
14.
Jänicke M. Trend setters in environmental policy: the character and role of pioneer countries. Environmental Policy and Governance. 2005;(2):129–42.
15.
Russell C, Powell P. Choosing Environmental Policy Tools:Theoretical Cautions and Practical Considerations. Inter-American Development Bank. 1996;
16.
Schlegelmilch K. Energy Taxation in the EU and some member States: Looking for Opportunities Ahead. 1998;
17.
Speck S, Jilkova J. Design of environmental Tax Reforms in Europe. LN: Carbon Energy Taxaton: Lessons from Europe. 2012;
18.
Stavins R. Experience with Market-Based Environmental Policy Instruments. 2002;
19.
Sterner T, Köhlin G. Environmental Taxes in Europe. Public Finance and Management. 2003;1–26.
20.
Stojanović M, Đorċević M. The role of environmental taxes in Serbian tax system. Ekonomika. 2017;(4):75–84.
21.
Tietenberg T. Economic Instruments for Environmental Regulation. Oxford Review of Economic Policy. 1990;(1):17–33.
22.
Vincent J. Public environmental expenditures In Indonesia. Bulletin of Indonesioan Economic Studies. 2002;(1):61–74.
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.
