Универзитет у Новом Саду , Суботица , Serbia
Универзитет у Новом Саду , Сремски Карловци , Serbia
Све већа загађеност ваздуха, воде и земљишта, а тиме и хране ствара драматичне последице по живи свет. Последице наведених облика загађивања су огромне. Свест о постојању све веће загађености и њених последица, довела је до тога да у двадесетом веку, долази до промена у производњи хране, која је пре свега окренута заштите, обнови и унапређењу животне средине. Долази до повећања тражње за органски произведеном храном, која је заснована на високом поштовању еколошких принципа путем рационалног коришћења природних ресурса, употребе обновљивих извора енергије и заштите животне средине. Органска производња има за циљ производњу висококвалитетних производа, који треба да одржи и побољша здравље земљишта, биљака, животиња и људи. Поред тога, она подстиче развој одрживе пољопривреде уз очување екосистема, максимално кориштење обновљивих извора енергије, одржавање генетске разноврсности агро и екосистема и заштите животне средине. Иако је потражња за органском производњом у порасту, имајући у виду негативне ефекте устаљених начина производње, ипак се јављају одређена ограничења која спречавају њено ширење. Велика загађености земљишта, ваздуха и непостојање основних агроеколошких предуслова, представља значајно ограничење за органску производњу. Поред тога недовољна едукација пољопривредних произвођача о технологијама органске пољопривреде, као и повећани трошкови преласка са конвенционалне на органску производњу, представљају значајна ограничења. У овом раду биће разматране шансе за развој органске производње, као и ограничења која представљају баријере за њен развој.
0
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.