Универзитет у Нишу, Економски факултет у Нишу Serbia
Владе свих држава света суочиле су се са здравственом кризом изазваном пандемијом ковида-19 у претходној и текућој години. Ова криза је прерасла у економску кризу, с обзиром на то да је за њено превазилажење било неопходно обезбедити огромна финансијска средства. Осим тога, владе су „упумпавале“ додатне количине новца снабдевајући привреду и становништво новом ликвидношћу кроз субвенције и једнократне помоћи у виду „новца из хеликоптера“.Све ово је допринело погоршању фискалних перформанси економија у свету. У раду су анализиране економске и фискалне перформансе водећих економија света попут Европске уније, САД, Кине и Русије. Циљ рада је да укаже на последице примењених мера у домену монетарне и фискалне политике на раст буџетског дефицита и јавног дуга у свету.
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.