Развој производних снага у двадесетом, а посебно у двадесет првом веку, одвија се у знаку афирмације знања, као основног ресурса развоја друштва и промена у његовој цивилизацији која поприма нову епоху у његовом еволутивном развоју. Значај знања израстао је захваљујући променама у садржају и карактеру човекове радне делатности, исказаној у њеној интелектуализацији, а која се остварује пре свега не у ангажовању и трошењу снаге човекових мишића, већ у активирању, испољавању и потврђивању његових интелектуалних способности. Промене у садржају и карактеру човекове радне делатности захтевају и промене у парадигмама његовог менаџмента на свим нивоима њеног испољавања од конкретних облика организованости до глобалног устројства друштва. Те промене, полазећи од промена у њеном садржај, треба да означе усаглашавање захтева њене сврсисходно-циљне делатности са одређеним позитивним последицама, стваралачко-профитерским аспектима и човековим особинама као мислећег и вредносног бића на линији схватања, промишљања и третирања човека у радној делатности у све мањој мери као бића способног да испољи захтеве извршиоца радних налога, а све више као стваралачког бића. Оваквим развојем еволуција љуског друштва означила би његов развој у правцу остваривања човека као ствараоца што је у складу са развојем човека као бића sui generis.
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.