Универзитет у Београду , Belgrade , Serbia
Праћење спремности земаља за примену информационо-комуникационих технологија (ИКТ) има вишегодишњу традицију. Она се огледа кроз примену различитих синтетичких показатеља – индекса, које су за те сврхе креирале различите организације и асоцијације. Од ових показатеља се очекује да, са једне стране, одражавају нове трендове у ИКТ области, а са друге стране, да мере спремност и постигнућа појединих земаља у примени тих нових технологија. Циљ овог рада јесте да прикаже значајне промене у структури једног од најпознатијих индекса за праћење спремности земаља за примену информационо-комуникационих технологија - Network Readiness Index (NRI), који је у употреби скоро две деценије. У раду је посебно наглашено сагледавање примене овог индекса у праћењу процеса дигиталне трансформације на нивоу економског и друштвеног развоја појединих земаља, посебно у условима ковид кризе. Такође, сагледане су и тенденције овог процеса у постковид периоду. Праћење процеса дигиталне трансформације на нивоу земаља карактерише вишедимензионални приступ. У том смислу приказана је сложена структура најновије верзије овог индекса која се заснива на 60 индикатора, а који су синтетички повезани у четири области: технолошки трендови, капацитети људских ресурса за примену нових технологија, значај владиних регулатива, као и утицај нових технологија на економију, квалитет живота и остварење Одрживих развојних циљева Уједињених нација (UN Sustainable Development Goals - SDGs) прихваћених 2015. године. Такође, у раду је разматрана позиција Србије и осталих земаља Западног Балкана мерена у контексту новокреираног индекса, и приказано је поређење ових земаља са земљама Европске уније.
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.