Slobodan protok roba, usluga, ljudi i kapitala, razvoj informacione i komunikacione tehnologije, učinili su da lokalni problemi postanu globalni. Finansijska kriza 2007. godine vrlo brzo je postala globalna. Pandemija kovida-19 izazvala je svetsku zdravstvenu krizu, koja je ubrzo prerasla u ekonomsku, uz pretnju da postane i društvena kriza. Makroekonomski troškovi pandemije ogledaju se u padu bruto domaćeg proizvoda (GDP), rastu nezaposlenosti, povećanju fiskalne i eksterne neravnoteže. Fiskalna politika je u svim zemljama bila okosnica ekonomske politike u borbi protiv posledica pandemije. Ono što se sa sigurnošću može reći je da je šok pandemije pogodio ekonomiju i sa strane agregatne tražnje i sa strane agregatne ponude. U radu pokušavamo da sagledamo kako je pandemija delovala na privrede zemalja Zapadnog Balkana, sa kolikim privrednim padom su se suočile u 2020. godini. U radu takođe analiziramo koliko su javni sektor, zdravstvo i obrazovanje bili efikasni u borbi protiv posledica pandemije.
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.