Abstract

Крах финансијског сектора САД 2008. године угрожава свјетску економију и Европску унију. Кризи претходи колапс “Lehman&Brothers”, она брзо ескалира и још се брже трансферише ван граница САД. По избијању кризе расту цијене нафте и хране. Дужнички проблеми посебно погађају Еврозону и евротржиште. Посљедице су дубоке и комплексне, а манифестују се у паду стопа раста и продуктивности, расту незапослености и озбиљном и дугорочном нарушавању фискалне равнотеже. У Еврозони се смањују стране директне инвестиције и извоз, у финансијском сектору се погоршава ликвидност, слаби банкарски сектор итд. Мјере за санирање кризе су стимулисање раста, превенција губитака радних мјеста, контрола тражње, те раст агрегатне тражњу уз ригорозне мјере штедње јавног сектора. Негативне посљедице кризе се највише манифестују 2009. године. Економска ситуација се временом споро поправља, па се посљедице глобалне кризе још увијек осјећају. И Босна и Херцеговина је на удару кризе јер су њени највећи спољнотрговински партнери Европска унија и земље чланице CEFTA. Обзиром на мали капацитет привреде БиХ, њена економија уз одређени временски помак прати тенденције највећих трговинских партнера. Због тога је послије избијања дужничке кризе у Еврозони дошло до погоршања макроекономских показатеља, мањег прилива страних инвестиција, раста незапослености и погоршања осталих показатеља. Донешене су краткорочне и дугорочне мјере сузбијања штетних посљедица: интервенције у банкарском сектору, буџетска штедња, мјере за смањење спољнотрговинског дефицита, убрзања раста и запослености, као и мјере за промјене привредне структуре, раст конкурентности, већи прилив страних директних инвестиција, те коначно, свеобухватне активности на процесима евроинтеграција.

References

Citation

Copy

Copyright

Article metrics