KAPITALIZAM, ETIKA I KRIZE
Savremeno vrijeme u kojem živimo je vrijeme kapitalizma. Kapitalizam, kao što je to danas dobrim dijelom ustaljeno mišljenje, ne predstavlja konačnu formu društvene organizacije, te kao takav zahtijeva preispitivanje, prije svega, sa aspekta funkcionisanja, ali i izgleda za budućnost. Intelektualne debate o mogućnostima preuređ...
By Hamid Alibašić, Izet Ibrelјić
УТИЦАЈ ИНТЕРНЕТА СТВАРИ НА РАЗВОЈ ДИГИТАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
Глобална економија, снажна конкуренција, мијењање природе радне снаге и софистицираност потрошача утицали су на потребу да се традиционална економија трансформише у дигиталну економију. Дигитална економија се односи на економију која је заснована на дигиталним технологијама, укључујући дигиталне комуникационе мреже, рачунаре, софтвер и друге повеза...
By Звјездана Гавриловић, Мирјана Максимовић, Борка Поповић
У савременом пословању велику улогу има мотивација запослених, која се подједнако огледа како у материјалним, тако и нематеријалним наградама. Без обзира на развој технологије и механизацију прозводње, човек је и даље остао кључни фактор у раду сваког предузећа. Кроз квалитет и величину резултата свога рада, човек директно утиче на успешност послов...
By Валентина Вукмировић, Никола Вукмировић
EKONOMSKA AKTIVNOST ŽENSKOG STANOVNIŠTVA I PROMJENE U MODELU RAĐANJA
Izlazak žena na tržište rada i zapošljavanje u različitim djelatnostima bili su praćeni promjenama u sferi porodice, vidljivih i kroz rađanje manjeg broja djece kao univerzalnog obrasca. Vrlo niske stope fertiliteta na jednoj strani, i promjene u ekonomskoj aktivnosti žena na drugoj, odredile su cilj ovog rada. Uticaj ekonomske aktivn...
By Stevo Pašalić, Rada Mandić
MODERNIZATION PROCESSES AND ECONOMIC SECURITY OF RUSSIA
Theoretical and methodical questions of providing economic security of the country by means of specification of a course of modernization processes are investigated. Two priority directions of modernization are allocated: education and business. New approach to providing economic security of the country by means of change of an orientation of devel...
By Alexander Miller
НЕЗАПОСЛЕНОСТ И РАСТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ: ПОСТОЈИ ЛИ ОКУНОВА ЗАКОНОМЈЕРНОСТ?
Незапосленост и раст у Босни и Херцеговини имају неповољне тенденције. За анализе и процјене кретања раста и незапослености, користи се више различитих теорија, од којих се издваја Окунов закон. Закон се темељи на инверзној вези раста и стопе запослености. По Окуну, ове варијабле су инверзне, јер раст незапослености води губитку потенцијалног произ...
By Горан Поповић, Маја Обрахимбеговић
ЛИДЕРСКА КРЕАТИВНОСТ У ИЗГРАДЊИ ИНОВАТИВНЕ ХОТЕЛСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Рад има за циљ да истражи каква јe улога мeнаџeрскe и лидeрскe крeативности у изградњи иновативнe хотeлскe организацијe. Како пословни свeт постајe свe комплeкснији и конкурeнтнији многe хотeлскe компанијe сe окрeћу иновацијама и развијању крeативности као рeлeвантним и трајним изворима конкурeнтскe прeдности. Организациона култура сe сматра јeдним...
By Даница Вуковић, Перо Петровић
ИМПЛИКАЦИЈЕ ЕВРА НА СИСТЕМСКИ РИЗИК
Монетарна економија је са увођењем евра у Eвропски монетарни систем и финансијском глобализацијом доспјела у средиште економске науке редефинишући однос политике и економске рационалности. Емпиријско искуство свједочи о ефектима евра прије и након финансијске кризе у свим аспектима, потрошача, нација и грађана у Европској унији. Након увођења, ефек...
By Иван Мировић
ЕФЕКТИ УВОЂЕЊА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИХ СТОПА ПДВА НА КРАЈЊУ ПОТРОШЊУ И УКУПНЕ ЈАВНЕ ПРИХОДЕ
Влада Републике Српске је, на сједници која је одржана у недјељу 22. фебруара, усвојила иницијативу за измјену и допуну Закона о ПДВ-у, према којој је предвиђено увођење двије стопе пореза. Приједлог се односи на увођење стандардне стопе ПДВ-а од 22% и снижене стопе од 10% на храну, лијекове и образовање. Поред повећања цијена, до којих ће неминовн...
By Биљана Станивук
KAKO INTERAKCIJE DUGA I KAMATNIH STOPA UTIČU NA KONKURENTNOST I POLITIKE -ŠTA (NE)MOGU REPUBLIKA SRPSKA I BOSNA I HERCEGOVINA
Zaduženost Bosne i Hercegovine se primarno manifestuje kao zaduženost entiteta, Republike Srpske i Federacije jer se dugovi alociraju. Kako nivo duga u značajnoj mjeri utiče na kamatne stope simptomatično je zašto je cijena kapitala (kamata) visoka kad Bosna i Hercegovina i entiteti ne spadaju u red prezaduženih zemalja. Naravno, teorijski i...
By Željka Tomić, Spasoje Tuševljak